Dzemat Braunau
KURBAN-BAJRAMSKA HUTBA-PORUKA
Imam/Hatib: Abdulah ef. Cajlakovic
10 Zu-l-hidždže 1438/ 01. Septembar 2017.
Mesdzid BIKC Braunau – Mauerkirchen
* الله أكبر كبيرا, و الحمد لله كثيرا, و سبحان الله بكرة و أصيلا. لا إله إلا الله وحده لا شريك له. خلق كل شيئ فقدّره تقديرا [تكبير].
***
* الله الذي جعل لكم الارض قرارا و السماء بناءً و صوّركم فأحسن صوركم و رزقكم منالطيّبات, ذالكم الله ربكم, فتبارك الله ربّ العالمين [تكبير].
***
*هو الحيّ لا إله إلا هو فادعوه مخلصين له الدّين, و لله علي الناس حج البيت من استطاع إليه سبيلا [تكبير].
***
*نشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له و لا مثال له. شهادة تنجي قائلها من عذاب النار. ونشهد أنّ سيدنا و سندنا و مولانا محمداً عبده وحبيبه و رسوله.
***
* صلي الله تعالي عليه و علي آله و أولاده و أزواجه و أصحابه و أتباعه. و خلفائه الراشدين المرشدين المهديّين من بعده. و وزرائه الكاملين في عهده. خصوصاً منهم علي ساداتنا أبي بكر و عمر و عثمان و عليٍّ. و علي بقيّة الصحابة و القرابة و التابعين, و الذين اتبعوهم بإحسانٍ إلي يوم الدين. رضوان الله تعالي عليهم و علينا أجمعين.
***
*أما بعد, فيا عباد الله, إتّقوا الله و أطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا و الذين هم محسنون.
Slava i hvala Allahu dž.š. Storitelju Uzvišenom, Onome koji nas nejakim stvara, pa nam u mladosti našoj snagu daje, koju nam u starosti našoj opet oduzima, ne bi li nam na nama samima pokazao i dokazao da će sve na nebesima i na zemlji proči i da će na kraju ostati samo On, Allah, Gospodar Vječni i Plemeniti! Neka su mir i spas na Njegovog posljednjeg Poslanika i Vjerovjesnika, Muhameda, sina Abdullahovog, na njegovu časnu porodicu, na njegove ashabe, te na nase sehide. Svjedocimo u bajramskoj radosti, da nema istinskog božanstva mimo Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga! Odazivamo se, Tebi u ovo blagoslovljeno jutro Kurban-bajrama, svojom molitvom i svojom zrtvom, o Živi, o Vjecni. Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illellah, huvallahu ekber, Allahu ekber ve lillahil-hamd. Allah je najveći, Allah je najveći, nema drugog Boga osim Allaha, Allah je najveći i njemu pripada svaka zahvala. Gospodaru moj, raširi prsa moja, olakšaj zadatak moj, odriješi uzao sa jezika mog, da bi razumjeli govor moj. AMIN!
Cijenjeni dzemate, sljedbenici najboljeg Ummeta, draga braco i omladino,
Danasnjom bajramskom hutbom zelim sebi i vama poslati dvije poruke, dvije krucialne istine, dvije bitne stvari, a to su: „Gradimo Mostove, a ne Zidove“ i “Dajmo Glas Habilu”.
Čin kurbana kao ibadeta dragom Bogu veza je koja nas povezuje sa prvim čovjekom na Zemlji Ademom a.s. Kroz prisjećanje na dugu historiju ovog ibadeta mi se prisjećamo Ademovih sinova Habila i Kabila. U suri Maide, 27. ajet učimo riječi Gospodara našega: “Istinski im ispričaj događaj dvojice sinova Ademovih. Obojica su kurban žrtvovali i poklonili. Od jednog je kurban bio primljen a od drugog nije. Tada onaj reče drugom: “Tebe ću ubiti!”, a ovaj odgovori: “Žrtve Allah prima samo od dobrih i bogobojaznih!”
Razlog prinošenja kurbana sinova Ademovih kako se navodi bilo je različito mišljenje pa su prinijeli žrtvu da bi im Bog pokazao ko je u pravu.
Kad je Allah primio Habilov a odbio Kabilov kurban, Kabil se naljuti i ubi svoga brata. Ovo nas navodi na razmišljanje i daje mnoge poveznice i s nama i današnjim vaktom? Kabil nije odbio “prijedlog” da se kurbanom rješi njihov nesporazum. Prihvatio ga je, ali nije prihvatio sud koji je tako proistekao. I danas, ovdje kod nas a i širom svijeta, muslimani u načelu ne odbijaju islam, ne odbijaju Boga, ali kad se Božija riječ ne poklopi s njihovim htjenjem onda mijenjamo tumačenje Božije riječi prema svom htijenju, međusobno se zavađamo i kako stvarnost svjedoči na sav mah ubijamo. Puno je Kabila a malo Habila, čini mi se. Kabili su i Kabilima i Habilima Kabili. Čim nije po njihovom oni vele: ‘Sigurno ću te ubiti!’
Habil dočim kaže: A ako ti i pokušaš mene ubiti, ja neću tebe, jer ja se bojim Allaha Gospodara svih svjetova. Kabil je zadojen nefsom, žudnjom i nemirom, a Habil svjesnošću, vjerom, strpljenjem i mirom.
“Do Allaha neće stići njihovo meso ni njihova krv, nego će do njega stići vaša bogobojaznost. Tako vam ih je On potčinio da veličate Allaha zato što vas je uputio na Pravi put. I obraduj dobročinitelje.” (El-Hadždž, 27)
“Reci, Moja molitva, moj kurban, moj život i moja smrt pripadaju samo Allahu Gospodaru svjetova.” (El-En’am, 162)
Kad budemo klali svoje kurbane, pokušajmo prerezat vratove našim ružnim nefsanskim porivima i osloboditi Habila u sebi. Pokušajmo se izdić na stepen da centar našeg djelovanja ne bude naše JA nego Bog, Gospodar svjetova.
Drugi slučaj vezan za kurban je slučaj Ibrahima i Ismaila a.s. koji nas, između ostalog, uči jednoj mudrosti vezanoj za prvi slučaj. Ibrahimu bi naređeno da prinese sina. Ibrahim se potpuno predan Bogu odazva naredbi kao i njegov sin Ismail a.s. no, kao rezultat njihovog pokoravanja Džibril im dovede ovna kao zamjenu za Ismaila. Allah je Milostivi i Samilosni.
Kao da nas ovaj događaj uči smislu naše vjere; Kao da nam govori da se može u ime Boga sve žrtvovati, a da ništa ne izgubimo nego čak i da dobijemo i to u najljepšem obliku. Potrebno je samo da vjerujemo i ne sumnjamo; Kao da nam ovaj događaj kazuje da je i Kabil mogao dobiti što je želio da se pokorio kao Ibrahim i bio strpljiv; Kao da i svima nama ovaj događaj svjedoči da je žrtvovanje Bogu, i kroz kurban i kroz zekjat i kroz sadaku i kroz hadž te druge vidove propisanih ibadeta u stvari davanje sebe nepotpunog Bogu da bi nam uzvratio potpunošću, priznavanje sebe nemoćnim da bi nam Allah dao snagu, priznavanje sebe potrebitim da bi nam Allah ispunio potrebe. Oni koji se povedu za primjerom Ibrahimovim i Ismailovim, oni će sebi lijep spomen za života učinit, a i kad ih ne bude spomen lijep o njima će ostati.
U hadisi-kudsiju se navode Božije riječi: “Robe Moj, ti želiš jedno, Ja drugo, a uvijek se dešava onako kako Ja hoću. Pa ako se prepustiš onome što Ja hoću, pružiću ti i ono što ti hoćeš. A ako se ne pokoriš Mojoj odredbi, namučit ćeš se sa onim sto hoćeš, a ipak će biti onako kako Ja hoću!”
Sva moć je kod Allaha. Sve je i samo je u Allahovim rukama. Najveća pouka za razumom obdarenog je prolaznost svega stvorenog! Ljudi i pojave prolaze i završe se, pa sve nestane – ostaje samo Allah! Nemojmo dozvoliti da pokraj našeg kurbana, ostane mrtva naša pobožnost, kao da je i ona zaklana. Ne zaboravimo da je kurban otkup za nas i naše porodice kao što je bio otkup za Ismaila a.s.
Zeid ibn Erkam r.a. kaže: “Ashabi su Poslanika a.s. pitali: ‘Šta su ovi kurbani?’ On reče: ‘To je sunnet vašeg oca Ibrahima a.s.’ Rekoše: A šta mi imamo od toga, Allahov Poslaniče.’ On odgovori: ‘Za svaku dlaku dobro djelo.’ Rekoše: ‘Šta je sa vunom, Allahov Poslaniče.’ Reče: ‘Za svaku dlaku vune dobro djelo.’
Žrtvovanje kurbana u danima Bajrama je Bogu najdraže djelo koje čovjek može učiniti. Aiša r.a. prenosi da je Allahov Poslanik a.s. rekao: “Allahu najdraže djelo koje čovjek uradi na dan Kurban-bajrama je žrtvovanje kurbana. Kurban će na Sudnjem danu doći sa svojim rogovima, papcima i runom. Krv kurbana stigne Allahu prije nego što padne na zemlju. Pa budite radosni zbog toga.”
Konačno, žrtvovanjem kurbana brišu se grijesi vlasniku kurbana i njegovoj porodici. Allahov Poslanik a.s. rekao je svojoj kćerki Fatimi:
“Fatima, stani do svoga kurbana i posmatraj ga, jer prije nego što prva kap njegove krvi kane tebi će biti oprošteni prijašnji grijesi…”
Kurban je simbol povezivanja čovjeka s Bogom, ali i simbol približavanja čovjeka čovjeku. Pokucajmo u kurban-bajramskim danima sa kurbanom kao znakom pokornosti Bogu na vrata komšija, rodbine, posebice nevoljnika i siromaha. Nek kurban zbliži naše duše koje su se udaljile jedna od druge. Okrenimo u ovim danima bajramskim oči prema onima koji imaju manje od nas, a sustegnimo ih od gledanja u one koji imaju više. Gledanje u one potrebite u nama hrani Habila a gledanje samo u one koji imaju više raspiruje želju, žudnju i hrani Kabila. Uzdignimo se u ovim mubarek danima, kao i u svim ostalim i dajmo glas Habilu, svakim danom nastojmo pobjediti svoju krutost, svoju oholost, svoje JA, svoju sebicnost i svoj nefs, pa glasajmo, svakim danom dajmo glas Habilu.
Poštovana braćo, cijenjeni džem`ate!
Jednom su se dva rođena brata zavadila. Bili su se toliko posvađali da su prestali i govoriti. Živjeli su jedan preko puta drugog. Dijelio ih je samo potok. Jednog dana, jedan od braće se vrati iz grada. Dovezao je sav potrebni materijal i angažovao najboljeg neimara kome je dao jedan zadatak. „Ja opet odoh u grad. Dok se vratim, želim da između mene i mog brata, na ovom potoku podigneš dovoljno veliki zid. Ne želim ni da vidim svog brata“! Otišao je u grad, a neimar se bacio na posao.
Međutim, kada se brat vratio iz grada, naišao je na iznenađenje. Umjesto velikog zida, neimar je preko potoka napravio prelijep mostić. Kada mu je zatraženo objašnjenje, kratko je kazao: „Moj posao ovdje je završen. Lahko je dizati zidove i zavađati ljude. Treba praviti mostove i ljude zbližavati!“.
Cijenjena braćo!
Poruka ove priče jako je snažna, posebno u vremenu u kome živimo. Mnogo je danas neimara koji uživaju u tome da podižu zidove, razdvajaju ljude i unose pometnju i nemir među nas. Mnogo je onih koji se hrane našom mukom i neslogom. Mnogo je zlonamjernih ljudi. Mnogo je Kabila, a malo Habila poput ovog neimara.
Zato danas, dok sjedimo u ovim lijepim bajramskim safovima, u največem danu kojeg nam je podario naš Gospodar, zapitajmo sebe, gradimo li mi zidove ili mostove. Gdje su naši mostovi koji nas spajaju? Zapitajmo se, kakvi smo ljudi? Kakve smo komšije? Kakvi smo roditelji? Kakva smo rodbina? I konačno, zapitajmo se, kakvi smo muslimani?
Poštovana i cijenjena braćo!
Pa koji most nas vodi do Allaha Uzvišenog? Naravno, to je namaz. Namaz čisti, on odgaja i uzdiže čovjeka. Namaz nas podsjeća da smo prolazni i da se trebamo stalno obraćati Onome koji je vječan i kome ćemo se na kraju vratiti. Namaz je radost vjerničkog srca. Vjernik je u namazu nasamo sa svojim Gospodarom, zahvaljuje Mu, žali Mu se, moli Ga i samo od Njega traži. Vjernik kroz namaz zahvaljuje Allahu dž.š. kada mu ide u životu, ali i traži pomoć i podršku kada mu „zaškripi“.
Dakle, namaz je naš most prema Allahu i do nas je da li će to biti neki jak i stamen most ili tek krhka žičara. Na kraju, bolje je da je i žičara nego li, nedaj Bože, da nemamo nikakvog mosta.
Koji most nas vodi do naše porodice, rodbine i naših najbližih? To je most odgovornosti i dobročinstva. Po hadisu, čovjek je pastir u svojoj porodici i odgovoran je za svoje stado. Porodica je danas pred velikim izazovom. Vrlo je teško i zahtijevno izvesti djecu na selamet, sačuvati brak, održavati rodbinske veze. Ipak, ako smo odlučni i odgovorni, sve to se može postići. Uzmemo li u obzir da je brak sunnet, odnosno praksa Muhammeda a.s. od koje se ne smije odstupati; da je nagrada za roditelje koji lijepo odgoje, vaspitaju, obrazuju i usmjere svoju djecu izuzetno velika te da je kazna za onoga ko kida rodbinske veze vrlo žestoka, vrijedi se potruditi. Jedini ispravan put, odnosno jedini jak i stamen most kojim moramo kročiti su upravo odgovornost svakog člana porodice prema svojim obavezama i međusobno dobročinstvo.
Koji most nas vodi do naših komšija? To je međusobno uvažavanje i potpomaganje. „Džibril mi je toliko skretao pažnju da pazim svoga komšiju, da sam pomislio da će ga učiniti mojim nasljedniko“, kaže naš Poslanik. Nije pravi musliman, makar ne silazio sa postekije ili ne izlazio iz džamije, onaj ko bez razloga ezijeti svog komšiju. Nije pravi musliman onaj od čijeg jezika i ruku nisu sigurne njegove komšije. Posebnu pažnju trebamo obratiti na ono što govorimo, odnosno na jezik. Nije Allah Uzvišeni bez razloga jeziku postavio dvoja vrata – usne i zube.
Koji most nas vodi do ljudi? Svako od nas voli da bude poštovan, da mu se ukaže počast, da mu se vjeruje, da se ima povjerenja u njega, da ga se naziva njegovim imenom i spominje po dobru. Nasuprot tome, niko ne voli da bude ponižen, da mu se ne vjeruje, da se naziva pogrdnim imenima ili nadimcima, da bude ogovaran ili da se na bilo koji način o njemu ružno govori.
Želimo li ispravnim mostovima stići do ljudi, onda moramo znati da nam je obaveza prema bratu muslimanu šestero: kad ga sretnemo – nazvati mu selam, ako nas pozove–odazvati mu se, ako nam zatraži savjet–posavjetovati ga, ako kihne i kaže „Elhamdulillah“–reći mu „Jerhamukellah“, ako se razboli–obići ga i kada umre–klanjati mu dženazu. To su najbolji i najčvršći mostovi među muslimanima.
Pored toga, kao vjernici, dužni smo ljudima željeti ono što želimo sami sebi i ne raditi im ono što ne bismo voljeli da se nama radi. Zapamtimo, istinski vjernik je onaj koji nikome zla ne misli, zulum ne čini i svačije pravo poštuje.
Koji most nas vodi do istinskog dobitka? Istinski dobitak su samo dobra djela koja, kako kaže Kur’an, imaju istinsku vrijednost i na koja se čovjek može pouzdati. Most do istinskog dobitka, odnosno do dobrih djela, je iskrenost i čist nijet. Ko god se trudi da ugodi ljudima, neće im ugoditi jer nije se rodio ko je ljudima ugodio.
Međutim, ko se trudi da ugodi Allahu dž.š. Gospodar će njime biti zadovoljan i pronaći će načina da to zadovolji i ljude.
Dobro koje radiš, radi samo u ime Allaha. Na sedždu padaj samo zato što ti je to Allah naredio i ni zbog čega drugog. Posti jer to Allah od tebe traži. Daji zekat jer je to Allah propisao a ne da bi se dokazao pred drugima. Čini dobro jer to Allaha čini zadovoljnim. Zar ne znaš da će se u džehennem prvo baciti hafiz Kur’ana, borac na Allahovom putu i onaj koji je mnogo dijelio svoj imetak? Zašto? Zato što su to radili kako bi zadivili ljude a ne Allaha.
U džamiju ne treba dolaziti ili ne dolaziti zbog ovoga ili onoga. Allah će te pitati za tebe, a ne za drugoga. Izlizan je razlog i toliko djetinast, kad neko kaze, necu da budem clan svoje zajednice – koja ti treba biti svetinja, zbog ovog ili onog. Sebi stetis i gubis ahiretski spas, ako nisi clan. Vrlo pogrešno i plitko razmišljaju oni koji kažu „Kad vidim ko sve tamo ide, ja neću!“. Takvi nikad neće kazati „Kad vidim ko sve diže platu, ja neću!“. Allah sve zna. On nas je stvorio i Njemu ćemo se vratiti i on ce svima suditi, ti brini o sebi, a brigu o drugima Allahu prepusti.
Na kraju, koji most nas vodi do Dženneta? Svi smo čuli za jedan opasni most na onom svijetu. Zove se sirat-ćuprija. Kaže se da je tanja od dlake i oštrija od sablje. Valja preko nje preći. Mi, između ostalog, vjerujemo da će nas preko sirat-ćuprije prevesti naši kurbani koje koljemo. Međutim, prije sirat-ćuprije – kao što smo vidjeli – ima mnogo mostova koje valja preći.
Bračo!
Čuvajmo namaz pa će i Allah nas čuvati! Čuvajmo svoju porodicu i rodbinu i bićemo poštovani! Čuvajmo komšiluk i bićemo čestiti ljudi! Lijepo se odnosimo prema ljudima i bićemo priznati! Činimo dobra djela iskreno i bićemo pravi dobitnici!
Nemojmo klati kurban kao što koljemo pastrmu! Kurban je sveti čin čistog ibadeta. On ima za cilj da nas približi Allahu dž.š. ali i ljudima. Allahu ne treba meso ni krv našeg kurbana, ali Mu treba da pokažemo dobru volju prema drugima. To i jeste smisao kurbana–pokazati dobru volju. Podijeli kurbansko meso! Trećinu podijeli svom komšiluku. Nemoj nipošto zaobići komšiju s kojim možda ne govoriš. Odnesi mu kurban, nazovi selam i pruži ruku pa će Allah spustiti Svoju milost na vas. Nemoj zaobići ni bližeg komšiju katolika. Slobodno i njemu uruči komad kurbana.
Trećinu kurbanskog mesa podijeli svojoj rodbini i prijateljima. Trećinu ostavi sebi i budi zahvalan Allahu što ti je omogućio da kolješ kurban.
Ovakav kurban je, uz Božiju pomoć, znak dobre volje. Ovako zaklan i podijeljen kurban će nam, ako Bog da, pomoći da bez problema pređemo sirat-ćupriju.
I na kraju–mi smo i ove godine imali seste tradicionalne Hatme. Prosle godine u Mektebu je bilo upisanih skoro stotinu djece. Oko sesdeset ih je cinilo Hatme, a njih petero je preslo u Kur´an. Da nas djeca nebi vukla na Sirat cupriji iznad Dzehennemske provalije i kako bi bezbjedno usli u Dzennet pa makar i puzuci, saljimo svoju djecu u Mekteb. Mektebska nastava pocinje u nedelju, dakle 24.09.2017. god. po ustaljenom rasporedu.
Molimo te Allahu da mubarek dani, sa svojim ibadetima očiste naše duše, oplemene naša srca, da nam poklone sreću i suživot i podare mir na zemlji. Molimo Allaha dž.s. da nas ujedini i zbije naše redove jednih prema drugima. Gospodaru, sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji odgajaju svoju djecu u skladu sa Tvojim propisima, očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora, oprosti našim roditeljima i našim plemenitim precima, uputi našu djecu i potomke.
Milostivi Bože, ukabuli nase kurbane. Milostivi Boze, ukabuli obrede i dove naših hadžija, da u zdravlju i rahatluku obave hadžske obrede i neka im hadž bude mebrur! Milostivi Bože, produbi našu vjeru i nagradi i nas viđenjem Bejtullaha i Rewda-i-Mutahhere. Amin!
Cijenjena braćo!
Budimo danas ponosni i radosni! Vratimo se svojim kućama sa osmijehom na našim nurli licima! Nek mirišu avlije, nek se svako raduje, nek se zna da Bajram je!
Današnji blagdan, kurban-bajram u svoje lično ime kao i u ime naseg dzematskog odbora vam čestitam moleći Allaha da ukabuli nase kurbane, da vam podari sve ono što nemate a želite i da vam očuva sve ono što imate a volite. Kao i da podari nama i našim porodicama dobro zdravlje, lijepu nafaku i berićet, slogu mir i ljubav u našim kućama, napredak u školi i poslu, te da nas učini još boljim ljudima i vjernicima nego što smo to sada. Amin.
BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN!!!
***
ألا إن أحسن الكلام وأبلغ النظام، كلام الله الملك العزيز العلاّم. كما قال الله تبارك وتعالى في نظم الكلام: {وإذا قرئ القرآن فاستمعوا له وأنصتوا لعلكم ترحمون}.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم بسم الله الرحمن الرحيم
{وَلِلّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ الله غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ}
{جلوس}
بارك الله لنا ولكم ولسائر المؤمنين والمؤمنات والمسلمين والمسلمات الأحياء منهم والأموات. برحمتك يا أرحم الراحمين.
(الخطبـة الثانية)
الحمد لله حمد الكاملين. والصلاة والسلام على رسولنا محمد وآله وصحبه أجمعين. تعظيما لنبيه، وتكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عزّ وجلّ من قائل مخبرا وآمرا: إن الله وملائكته يصلّون على النبي يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه وسلموا تسليما.
اللهم صلِّ على محمدٍ وعلى آل محمد. كما صليت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد. اللهم بارك على محمد وعلى آل محمد. كما باركت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد.
(اللهم أصلح أحوالنا. وأحسِن أعمالنا. وبلِّغنا مما يُرضيكَ آمالَنا. وَوَلِّ أمورَنا خِيارَنا. ولا تُوَلِّ أمورَنا شِرارَنا. ولا تُؤاخذنا بما فعل السفهاء منا. وكُنْ لنا ولا تكُن علينا. اللهم اجعل هذا البلد آمناً مُطْمَئِنَّاً وسائر بلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الراحمين).
{وَقُلِ الْحَمْدُ لِلّهِ الَّذِي لَمْ يَتَّخِذْ وَلَدًا وَلَم يَكُن لَّهُ شَرِيكٌ فِي الْمُلْكِ وَلَمْ يَكُن لَّهُ وَلِيٌّ مِّنَ الذُّلَّ وَكَبِّرْهُ تَكْبِيرًا.
