Dzemat Braunau
KURBAN-BAJRAMSKA HUTBA-PORUKA
Imam/Hatib: Abdulah ef. Cajlakovic
10 Zu-l-hidždže 1439 / 21. August 2018.
Mesdzid BIKC Braunau – Mauerkirchen
* الله أكبر كبيرا, و الحمد لله كثيرا, و سبحان الله بكرة و أصيلا. لا إله إلا الله وحده لا شريك له. خلق كل شيئ فقدّره تقديرا [تكبير].
***
* الله الذي جعل لكم الارض قرارا و السماء بناءً و صوّركم فأحسن صوركم و رزقكم منالطيّبات, ذالكم الله ربكم, فتبارك الله ربّ العالمين [تكبير].
***
*هو الحيّ لا إله إلا هو فادعوه مخلصين له الدّين, و لله علي الناس حج البيت من استطاع إليه سبيلا [تكبير].
***
*نشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له و لا مثال له. شهادة تنجي قائلها من عذاب النار. ونشهد أنّ سيدنا و سندنا و مولانا محمداً عبده وحبيبه و رسوله.
***
* صلي الله تعالي عليه و علي آله و أولاده و أزواجه و أصحابه و أتباعه. و خلفائه الراشدين المرشدين المهديّين من بعده. و وزرائه الكاملين في عهده. خصوصاً منهم علي ساداتنا أبي بكر و عمر و عثمان و عليٍّ. و علي بقيّة الصحابة و القرابة و التابعين, و الذين اتبعوهم بإحسانٍ إلي يوم الدين. رضوان الله تعالي عليهم و علينا أجمعين.
***
*أما بعد, فيا عباد الله, إتّقوا الله و أطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا و الذين هم محسنون.
Slava i hvala Allahu dž.š. Storitelju Uzvišenom, Onome koji nas nejakim stvara, pa nam u mladosti našoj snagu daje, koju nam u starosti našoj opet oduzima, ne bi li nam na nama samima pokazao i dokazao da će sve na nebesima i na zemlji proči i da će na kraju ostati samo On, Allah, Gospodar Vječni i Plemeniti! Neka su mir i spas na Njegovog posljednjeg Poslanika i Vjerovjesnika, Muhameda, sina Abdullahovog, na njegovu časnu porodicu, na njegove ashabe, te na nase sehide. Svjedocimo u bajramskoj radosti, da nema istinskog božanstva mimo Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga! Odazivamo se, Tebi u ovo blagoslovljeno jutro Kurban-bajrama, svojom molitvom i svojom zrtvom, o Živi, o Vjecni. Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illellah, huvallahu ekber, Allahu ekber ve lillahil-hamd. Allah je najveći, Allah je najveći, nema drugog Boga osim Allaha, Allah je najveći i njemu pripada svaka zahvala. Gospodaru moj, raširi prsa moja, olakšaj zadatak moj, odriješi uzao sa jezika mog, da bi razumjeli govor moj. AMIN!
Cijenjeni dzemate, sljedbenici najboljeg Ummeta, draga braco i omladino,
O kurbanu se u Kur’anu ne govori često ako uzmemo u obzir sam izraz “kurban“, no žrtvovanje imetka, vlastitog života u ime Uzvišenog Allaha, teme su koje nalazimo u brojnim ajetima časne Knjige.
Iz Kur’ana se posve jasno vidi da je kurban bio propisan prvom čovjeku na Zemlji Ademu a.s. i njegovoj porodici. U suri El-Maide, 27. ajet čitamo riječi Gospodara našega: “Istinski im ispričaj događaj dvojice sinova Ademovih. Obojica su kurban žrtvovali. Od jednog je kurban bio primljen, a od drugog nije. Tada ovaj reče drugom: – Tebe ću ubiti, a ovaj odgovori: – Allah prima samo od dobrih i bogobojaznih”.
U ovom časnom ajetu nalazimo potvrdu da kurban kao praksa ne potječe tek od Ibrahima a.s. kako mnogi misle i kako se često, pogrešno, prezentira. Ovaj nam ajet daje još jednu bitnu dimenziju kurbana, a to je da u instituciji kurbana glavnu ulogu ne igra žrtva – kurban, nego iskrenost srca koje žrtvu prinosi.
U starim vjerozakonima islama koje su slijedili Ibrahimovi potomci po lozi njegova mlađeg sina Ishaka a.s. Benu Israil, žrtva se prinosila na taj način što se stoka na posebnom mjestu klala i potom bivala zapaljena. To je bila Žrtva paljenica kako se danas imenuje u tekstovima Starog i Novog Zavjeta.
Kako je kurban bio propisan prvom čovjeku i poslaniku, Ademu a.s. i njegovim sinovima tako je bio propisan i svim poslanicima poslije njega. U Starom Zavjetu u Prvoj knjizi Mojsijevoj kaže se za Nuha a.s. da je prinosio žrtvu Bogu.
Kod Ibrahimovih a.s. potomaka po lozi njegova starijeg, prvorođenog sina Ismaila a.s. kurban – žrtvovanje stoke se veže za obred hodočašća Svetog Hrama – Kabe, što ju Ibrahim a.s. skupa sa Ismailom a.s. izgradi po Allahovoj zapovijedi u dolini Meke.
Sve je ovo, jasno, vezano za općepoznatu kušnju kojom je Allah iskušao odanost svog roba Ibrahima a.s. naredivši mu u snu da kao kurban zakolje svoga sina Ismaila a.s.:
“Pa pošto je dostigao s njim dob privređivanja, reče: “O sinčiću moj! Uistinu, ja sam u snu vidio da te ja koljem, pa gledaj, šta vidiš?” Reče: “O oče moj! Učini šta ti se naređuje. Naći ćeš – ako Bog da – da sam ja od strpljivih“.
Pa pošto se oba pokoriše, i položi ga na čelo. Mi ga pozvasmo: “O Ibrahime! Već si ispunio snoviđenje. Uistinu, mi tako nagrađujemo dobročinitelje. Uistinu, ovo je to, kušnja očita. I iskupismo ga žrtvom golemom, i ostavismo među kasnijim pokoljenjima. Selam Ibrahimu! Tako nagrađujemo dobročinitelje! Uistinu, on je bio od robova Naših vjernika.“ (Es Saffat-102-111)
Nadam se da svi znamo ovo kur’ansko kazivanje. Kada je Ibrahim položio na čelo, kako Kur’an kaže, sina Ismaila, Allah je poslao meleka sa ovnom. Kada se pojavio ovan – kurban od Allaha dž.š. kao zamjena za Ismail a.s. prisutni melek uči tekbir: ALLAHU EKBER, ALLAHU EKBER. Ibrahim a.s. također, uči: LA ILAHE ILLALLAHU VALLAHU EKBER. Na kraju Ismail a.s. kao dječak donosi tekbir i čini zahvalu Allahu dž.š. riječima: ALLAHU EKBER VE LILLAHIL-HAMD. Ovo je u stvari tekst tekbiri-tešrika koji učimo i trebamo da znamo na koji događaj se podsjećamo njihovim učenjem kao što trebamo da pojmimo i veličinu veličanja, slavljenja i hvaljenja koju izričemo njihovim učenjem.
Klanje kurbana potvrđen je objavljivanjem Kur’ana direktnom Ismailovom potomku, Resulullahu, Muhammedu s.a.v.a. tako da kurban ostaje kao propisana forma žrtve u islamu sve do Sudnjeg Dana. Također je Kur’anom propisano da se meso koristi za ishranu određenih kategorija ljudi, tako da žrtvovanje kurbana nema samo karakter ličnog odnosa između Allaha i roba koji kolje kurban, već ono sada poprima širi društveni i socijalni kontekst.
“A kamile smo vam učinili jednim od Allahovih obreda hadždža i vi od njih imate koristi; zato spominjite Allahovo Ime kad budu u redove poredane; a kad padnu na zemlju, jedite ih, a nahranite i onoga koji ne prosi, a i onoga koji prosi; Tako smo vam ih podčinili da biste zahvalni bili. Do Allaha neće doprijeti meso njihovo i krv njihova, ali će Mu stići iskreno učinjena dobra djela vaša; Tako vam ih je podčinio da biste Allaha veličali, zato što vas je uputio. I obraduj one koji dobra djela čine.” (Hadždž, 36-37.)
Dakle, do Allaha neće doprijeti meso njihovo i krv njihova, ali će Mu stići iskreno učinjena dobra djela. Prema tome pitanje žrtve je uvijek vezano za lični odnos roba prema Allahu i za njegov lični nijjet.
Cijenjena braćo!
Dani koji su pred nama, dani kurban-bajrama, dani hadža puni su simbolike i poruke koja se ne može pravilno i potpuno razumiti ukoliko se ne poznaje život Ibrahima a.s. U narednim danima pored klanja kurbana muslimani počašćeni odlaskom na hadž ponavljat će mnoge pokrete i radnje Ibrahima a.s. njegova sina Ismaila a.s. i njegove supruge Hadžere. Obilaziće oko Kabe koju je on podigao sa svojim sinom Ismailom, trčaće od Safe i Merve opetujući pokrete njegove supruge Hadžere koja trči tražeći vodu, bacaće kamenčiće na Mini opetujući njegovo bacanje kamenčića na šejtana.
U jednoj predaji sam našao zabilježeno da se pored Kabe nalazi i mezar hazreti Hadžere, crne žene Etiopljanke, robinje, koja je po svom društvenom staležu u vremenu kad je živjela vjerovatno bila na dnu društvene ljestvice, hem žena, hem crna, hem robinja, a Allah je dao da zbog njene bogobojaznosti danas najveći velikani čovječanstva obilazeći Božiju kuću, obilaze i njen mezar i opetuju njene korake. Velike su bile njene riječi kad je ostavljena u neplodnoj pustinji: Je li ovo naredba Gospodara? Kada je dobila odgovor da, jeste, nije više zapitkivala.
Poštovana braćo, cijenjeni džem`ate!
Nakon zahvale Allahu dž.š. na Oprosnom hadžu je Muhammed s.a.v.s. rekao: “O ljudi, slušajte me pažljivo, jer ne znam da li ću iduće godine biti među vama. Zato, pažljivo slušajte ono što ću vam reći i moje riječi prenesite onima koji nisu ovdje danas.” Allahov Poslanik s.a.v.s. najavljuje svoj odlazak sa dunjaluka i traži od vjernika da uvijek prenose Objavu koja je došla od Allaha dž.š. Niko te obaveze nije pošteđen, pa makar se radilo samo o jednom ajetu ili hadisu. Muhammed a.s. je rekao: “Islam se temelji na pet stvari: svjedočenju da nema boga sem Allaha i da je Muhammed a.s. Njegov rob i poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, postu Ramazana i hadždžu.” (Hadis prenose Buharija i Muslim)
Prve četiri stvari musliman može primjenjivati na svakom mjestu i u svako vrijeme, no za hadž se treba doista pripremiti. I što se čovjek počne ranije pripremati za hadž, sve je bolje. Musliman mora biti odgovoran i disciplinovan u životu, te je nužno da sve u životu temeljito planira, pa i ibadet. Za budućnost se živi, a ona nije blistava za one koji ne planiraju. Malkolm X (El-Hadž Malik Šahbaz) je govorio: “Budućnost pripada narodu koji se za nju priprema danas.” U sljedećem ajetu nas Allah dž.š. upozorava da je On vlasnik svega, a da smo mi samo korisnici Njegovih nebrojenih blagodati, pa je naša obaveza da Mu zahvaljujemo i permanentno ibadet činimo. On kaže: “Ti upitaj: ‘Ko vas opskrbljuje s neba i iz zemlje, ko je posjednik sluha i vida, ko iz mrtvog izvodi živo, i ko iz živog izvodi mrtvo, i ko to svim upravlja?’ Oni će odgovoriti: ‘Allah!’ A ti pitaj: ‘Zašto se onda Allaha ne bojite?” (Junus, 31) Zašto, dakle, svoje obaveze prema Njemu ne izvršavate?!
A bogobojaznost se iskazuje djelima a ne samo riječima. Uzvišeni Allah u Kur’anu kaže: “Svi koji su u mogućnosti dužni su, Allaha radi, Hram/Kabu hodočastiti.” (Ali ‘Imran, 97) Svi koji su u mogućnosti dužni su, dakle, hadž obaviti.
Hadž je međunarodni kongres na kojem su milioni muslimana posvećeni ibadetu, najvećoj pokornosti Allahu dž.š. i najbolja je lekcija strpljenja. Hadž je i okean bratstva, jedinstva, tolerancije, mira, pa obožavajmo samo Allaha dž.š. svugdje jedinstveni. Islam je jedinstvo a ne nesloga i anarhija, koja je, nažalost, toliko prisutna među današnjim muslimanima diljem svijeta.
Hadž je simbol jedinstva. Pogledajte nekoliko miliona hadžija obučenih u bijele ihrame. Svi su kao jedan. Poput nekoliko miliona bijelih golubova koji lebde na krilima svojih čistih duša. Doista je hadž najveća inspiracija i motivacija.
Jedinstvo je temelj sreće i uspjeha na dunjaluku i u vječnosti. Sve hadžije klanjaju za jednim Imamom i pred Jedinim Gospodarom svih svjetova. Na hadžu sve razlike nestaju. I poslije hadža muslimani moraju biti jedinstveni u svim sferama života. Moraju raditi i sve snage udružiti da budu jedan ummet, kao jedno tijelo.
Obligatna je dužnost da volimo jedni druge i da jedan drugome želimo isto što i sebi. To je islam, to je hadž, to je srž ibadeta. Koga hadž ne promijeni, pa šta će ga promijeniti?! Hadžijama treba biti glavna preokupacija Kaba i što više namaza i dova u Haremi-Šerifu, a ne pravljenje selfija ili kojekakve impozantne nove zgrade koje odvlače pažnju od svetih mjesta i ibadeta.
Časna Kaba, Poslanik s.a.v.s., Kur’an i nenadmašno učenje islama trebaju ispuniti naša srca, naše duše, misli i svaku poru našeg života. Naravno, grandiozna zdanja ne mogu promaći neprimijećena, ali ih treba doživljavati kao što je Isa a.s. zlato vidio i doživljavao kao prah ili pepeo. Kabi treba hrliti, a dovama i mislima biti konstantno vezan za Gospodara svjetova.
Treba biti skoncentrisan na ibadet, jer ibadet na tim časnim mjestima je daleko efdalniji/vredniji nego na drugim. Muhammed a. s. nam kazuje da je namaz u džematu najmanje 25 ili 27 puta vredniji od samostalnog klanjanja, a da je namaz obavljen u Haremi-Šerifu – kod Kabe 100.000 puta vredniji od namaza na drugom mjestu. Pa, nema toga mu’mina koji ne bi poželio da što prije hadž obavi i klanja kod Časne Kabe.
Jedan namaz u Poslanikovoj džamiji, u Medini, vrijedi pak kao 1.000 namaza na drugom mjestu. Trebamo moliti Allaha dž. š. da nam da priliku da obavimo hadž. U svijetu mnogi ljudi cijelog života štede, kao sto su nasi dobri preci i otkidaju od usta i života da bi hadž obavili. Hadž je njihova najveća želja u životu. Čak i na betonu spavaju. Sa našeg aspekta, oni vjerovatno hadž nisi ni dužni obaviti, ali oni žive i cijelog života sanjaju da klanjaju u Haremi-Šerifu, da tavafe oko Kabe, da stoje na Arefatu, a želja mnogih je da budu i ukopani na nekim od svetih mjesta, na mjestu gdje je ukopano 10.000 časnih ashaba r. a.
Hadž je obred/putovanje koje započinje traženjem oprosta od Allaha dž. š. a kulminira opraštanjem drugima. Jedna od ljepota islama je da hadžije traže oprosta i uče dove za braću i sestre koje ne poznaju, kao i za cijeli ummet, svjesni da meleki isto rade za njih. Srce svakog vjernika je vezano za Kabu i želi da je što prije hodočasti, a kaže se da ti je kuća ondje gdje ti je srce.
U svijetu nema važnije kuće od Kabe, pa neka su nam srca i misli u Meki, uz Kabu, i poželimo da što prije, sa milionima hadžija, obavimo hadž i posjetimo prvu sagrađenu kuću na Zemlji. Na tom mjestu se vjernik uzdiže do najviših duhovnih visina i otvara vrata Dženneta.
Dolazak i stajanje na Arefatu – Brdo milosti, mjestu koje simbolizira okupljanje čovječanstva na Sudnjem danu, srž je hadžijskih obreda. Jucerasnji izlazak na Arefat je najbitniji uslov za hadždž, 9. Zul-hidždžeta. To je najvrjediniji dan u godini kod Allaha dž.š. i to je dan u kojem je Allah najmilostiviji i u kojem oslobodi najviše svojih robova od Džehennemske vatre. Iz mnogih hadisa i predaja vidimo da je taj dan najbolje postiti i provesti u ibadetu.
Dakle, dan uoči Kurban-bajrama treba postiti. Muhammed a.s. je rekao: “Post na dan Arefata iskupljuje od grijeha prošlu i narednu godinu…” (Hadis) “Nema ni jedne osobe koja u svome srcu ima i koliko i trun imana/vjere a da joj na dan Arefata neće biti oprošteno.” (Hadis) Pripremajmo se za hadž odmah i ne odgađajmo za kasnije, jer niko ne zna šta će ga sutra snaći.
Omer r. a. je rekao: “Onaj ko umre, a ne obavi hadž, a imao je za to mogućnost, umire kao kršćanin ili jevrej!” Prema tome, drugi halifa hulefair-rašidina smatra da oni koji izbjegavaju obavljanje hadža, bez opravdanog razloga, ne spadaju u muslimane.
A nagrada za ispravno obavljeni hadž, nadajući se pri tome samo Allahovom zadovoljstvu, biti će Džennet. “Za hadž mebrur nema druge nagrade osim Dženneta!” (Buharija)
Božiji Poslanik a.s. je također rekao: “Ko propisno obavi hadž i u ime Allaha i Njegova zadovoljstva, vratiće se čist od grijeha, kao od majke rođen.” (Buhari)
Treba dove učiti da hadž obavimo sa svojim roditeljima, supružnicima, djecom. Dakle, porodično. Mnogi porodično idu na odmor, pa ako su u mogućnosti, zašto i hadž ne bi obavili.
Ako nisi do sada obavio hadž, svakodnevno trebaš učiti dove da ti Allah dž. š. to omogući što prije. Ne odgađaj obavljanje hadža, kao i drugih vrsta ibadeta, za stare dane, jer ne znaš kada ti je zakazan susret sa melekom smrti.
Kažu da Njujork nikada ne spava. Oni još nisu vidjeli Meku. Tamo uvijek neko čini ibadet. I tako će biti sve do Sudnjega dana. Nevjerovanje je kao stajanje nasred okeana, a nemaš vode za piće. Takav je dunjaluk bez obavljenog hadža i bez ibadeta. Pa, potrudimo se da hadž što prije obavimo.
Bračo, Čuvajmo namaz pa će i Allah nas čuvati! Čuvajmo svoju porodicu i rodbinu i bićemo poštovani! Čuvajmo komšiluk i bićemo čestiti ljudi! Lijepo se odnosimo prema ljudima i bićemo priznati! Činimo dobra djela iskreno i bićemo pravi dobitnici!
Bračo, Mi smo ove godine pokrenuli hairli akciju i poslali naseg dzematliju na Hadzdz. Njegove dove na casnim mjestima za sve nas, ce siguran sam doprijeti do Allaha Uzvisenog. Molim Allaha u ovim mubarek trenucima, sa ovog mubarek mjesta, u ovom mubarek danu, da svima onima koji su ucestvovali podari obilnu nafaku, bereket i zdravlje, a onima koji nisu da Uzviseni otvori srca i spoznaju uma, koliki je hajr da ucestvuju u slicnim akcijama. Jer taj fond je zazivio, i traje i trajat ce i dalje, ako Bog da.
S toga, cemo voditi pazljivo ovaj fond i ubuduce za one koji zele da se ukljuce u akciju, te pokusati svake godine poslati na Hadzdz jednu osobu, a ispred naseg dzemata.
I na kraju–mi smo i ove godine imali sedme tradicionalne Hatme. Prosle godine u Mektebu je bilo upisanih stotinu i petero djece. Oko sesdeset ih je cinilo Hatme, a njih jedaneast – 11 je preslo u Kur´an. Da nas djeca nebi vukla na Sirat cupriji iznad Dzehennemske provalije i kako bi bezbjedno usli u Dzennet pa makar i puzuci, saljimo svoju djecu u Mekteb. Mektebska nastava pocinje u nedelju, dakle 16.09.2018. god. po ustaljenom rasporedu.
Dova: Molimo te Allahu da mubarek dani, sa svojim ibadetima očiste naše duše, oplemene naša srca, da nam poklone sreću i suživot i podare mir na zemlji. Molimo Allaha dž.s. da nas ujedini i zbije naše redove jednih prema drugima. Gospodaru, sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji odgajaju svoju djecu u skladu sa Tvojim propisima, očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora, oprosti našim roditeljima i našim plemenitim precima, uputi našu djecu i potomke.
Milostivi Bože, ukabuli nase kurbane. Milostivi Boze, ukabuli obrede i dove naših hadžija, da u zdravlju i rahatluku obave hadžske obrede i neka im hadž bude mebrur, te omogući onima koji ga još nisu obavili da ga što prije obave. Amin!
Cijenjena braćo!
Današnji blagdan, kurban-bajram u svoje lično ime kao i u ime naseg dzematskog odbora vam čestitam moleći Allaha da ukabuli nase kurbane, da vam podari sve ono što nemate a želite i da vam očuva sve ono što imate a volite. Kao i da podari nama i našim porodicama dobro zdravlje, lijepu nafaku i berićet, slogu mir i ljubav u našim kućama, napredak u školi i poslu, te da nas učini još boljim ljudima i vjernicima nego što smo to sada. Amin.
BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN!!!
***
ألا إن أحسن الكلام وأبلغ النظام، كلام الله الملك العزيز العلاّم. كما قال الله تبارك وتعالى في نظم الكلام: {وإذا قرئ القرآن فاستمعوا له وأنصتوا لعلكم ترحمون}.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم بسم الله الرحمن الرحيم
{وَلِلّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ الله غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ}
{جلوس}
بارك الله لنا ولكم ولسائر المؤمنين والمؤمنات والمسلمين والمسلمات الأحياء منهم والأموات. برحمتك يا أرحم الراحمين.
(الخطبـة الثانية)
الحمد لله حمد الكاملين. والصلاة والسلام على رسولنا محمد وآله وصحبه أجمعين. تعظيما لنبيه، وتكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عزّ وجلّ من قائل مخبرا وآمرا: إن الله وملائكته يصلّون على النبي يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه وسلموا تسليما.
اللهم صلِّ على محمدٍ وعلى آل محمد. كما صليت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد. اللهم بارك على محمد وعلى آل محمد. كما باركت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد.
(اللهم أصلح أحوالنا. وأحسِن أعمالنا. وبلِّغنا مما يُرضيكَ آمالَنا. وَوَلِّ أمورَنا خِيارَنا. ولا تُوَلِّ أمورَنا شِرارَنا. ولا تُؤاخذنا بما فعل السفهاء منا. وكُنْ لنا ولا تكُن علينا. اللهم اجعل هذا البلد آمناً مُطْمَئِنَّاً وسائر بلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الراحمين).
{وَقُلِ الْحَمْدُ لِلّهِ الَّذِي لَمْ يَتَّخِذْ وَلَدًا وَلَم يَكُن لَّهُ شَرِيكٌ فِي الْمُلْكِ وَلَمْ يَكُن لَّهُ وَلِيٌّ مِّنَ الذُّلَّ وَكَبِّرْهُ تَكْبِيرًا.
