* الله أكبر كبيرا, و الحمد لله كثيرا, و سبحان الله بكرة و أصيلا. لا إله إلا الله وحده لا شريك له. خلق كل شيئ فقدّره تقديرا [تكبير].
***
* الله الذي جعل لكم الارض قرارا و السماء بناءً و صوّركم فأحسن صوركم و رزقكم منالطيّبات, ذالكم الله ربكم, فتبارك الله ربّ العالمين [تكبير].
***
*هو الحيّ لا إله إلا هو فادعوه مخلصين له الدّين, و لله علي الناس حج البيت من استطاع إليه سبيلا [تكبير].
***
*نشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له و لا مثال له. شهادة تنجي قائلها من عذاب النار. ونشهد أنّ سيدنا و سندنا و مولانا محمداً عبده وحبيبه و رسوله.
***
* صلي الله تعالي عليه و علي آله و أولاده و أزواجه و أصحابه و أتباعه. و خلفائه الراشدين المرشدين المهديّين من بعده. و وزرائه الكاملين في عهده. خصوصاً منهم علي ساداتنا أبي بكر و عمر و عثمان و عليٍّ. و علي بقيّة الصحابة و القرابة و التابعين, و الذين اتبعوهم بإحسانٍ إلي يوم الدين. رضوان الله تعالي عليهم و علينا أجمعين.
***
*أما بعد, فيا عباد الله, إتّقوا الله و أطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا و الذين هم محسنون.
Slava i hvala Allahu dž.š. Stvoritelju Uzvišenom, Onome koji nas nejakim stvara, pa nam u mladosti našoj snagu daje, a koju nam u starosti našoj opet oduzima, ne bi li nam na nama samima pokazao i dokazao da će sve na nebesima i na zemlji proči i da će na kraju ostati samo On, Allah, Gospodar Vječni i Plemeniti! Neka su mir i spas na Njegovog posljednjeg Poslanika i Vjerovjesnika, Muhameda, sina Abdullahovog, na njegovu časnu porodicu, na njegove ashabe, te na nase sehide. Svjedocimo u bajramskoj radosti, da nema istinskog božanstva mimo Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga! Odazivamo se, Tebi u ovo blagoslovljeno jutro Kurban-bajrama, svojom molitvom i svojom zrtvom, o Živi, o Vjecni. Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illellah, huvallahu ekber, Allahu ekber ve lillahil-hamd. Allah je najveći, Allah je najveći, nema drugog Boga osim Allaha, Allah je najveći i njemu pripada svaka zahvala. Gospodaru moj, raširi prsa moja, olakšaj zadatak moj, odriješi uzao sa jezika mog, da bi razumjeli govor moj. AMIN!
Cijenjeni dzemate, sljedbenici najboljeg Ummeta, draga braco i omladino,
Hadž je peta temeljna odredba islama, posljednja stepenica na koju vjernik iskoračuje. To je vrhunac takvaluka, svijesti o Bogu, stalna duhovna veza sa Allahom dž.š. veza koja čovjeka čuva od grijeha, šejtanskih spletki i od širka.
Kao i svi drugi obredi, tako i hadž, a i kurban su važno odgojno sredstvo za vjernika. Odgaja čovjeka, učvršćuju njegov iman, pomaže mu da ispuni svoju obavezu datu u ezelu. Vjera pomaže čovjeku da lakše savlada šejtanske prepreke, čini ga snažnijim u činjenju dobrih djela, u savladavanju samog sebe i čuva ga od raznih iskušenja. Prezir drugog, ogovaranje, zavist i mržnja je veliko zlo koje može da zavlada ljudskim srcem i dušom. Takva duša ne može biti dostojna Allahove milosti dok to od sebe ne odstrani. Vjera je data radi ljudske sreće, a ne radi Allaha dž.š. To je sredstvo da se dođe do odgojena čovjeka koji će biti sretan na oba svijeta.
Zar Kur´an jasno ne kaže: „ Kazuj Knjigu koja ti se objavljuje i namaz obavljaj, namaz zaista odvraća od razvrata i svega što je ružno. Obavljanje molitve – namaza je najveća poslušnost. Allah zna šta radite. „ (Ankebut – 45)
Sreća je radost duše – nefsa i duha – ruha, to je izbor puta koji vodi Allahu dž.š. i Džennetu. Lahko je živjeti s čovjekom koji je odabrao Allahov put, koji je shvatio da osim ovog svijeta postoji i drugi vječni svijet. Lijep odgoj, lijepo ponašanje i ophođenje s ljudima, te istinska skromnost su sredstva pomoću kojih se dolazi do mira i sreće među ljudima.
Skromnost znači biti ponizan pred Allahom dž.š. poznavanje svojih granica i mogućnosti, poznavanje prava drugih koji su oko nas i lijep odnos prema njima. To je bavljenje više sobom i svojim nedostacima, ne drugim. Tu važi izreka: „Svako je dobar, ali ja nisam.”To je u duhu hadisa: “Blago onome koga zabave njegove mahane.”
Čovjek koji se ne poginje pred Uzvišenim Bogom i njegovim propisima sa svojom iskrenošću i poniznošću je blizak oholu čovjeku. Njegovo srce je tvrdo, nije u stanju da bude lijepo i da nađe put do drugog čovjeka. Mnogi ljudi su govorili: „Koliko je neko blizak Bogu, toliko je blizak i ljudima. Oni koje najbolje ispunjavaju obaveze prema Bogu, oni najbolje postupaju prema ljudima.”
Muhammed a.s. je rekao: „Vjernici su oni od kojih su ljudi sigurni za svoje imetke i svoje živote.”
Ovo je ahlak ili moral koji proizilazi iz prave ljubavi i pravog odnosa prema Allahu dž.š. To je istinsko bogatstvo srca i duše i ako ih trošimo ono se sve više povećava, a ako škrtarimo ono nam steže srce i dušu.
Muhammed a.s. kaže: za onu ženu koja uznemirava komšiluk da u njoj nema nikakva dobra i da je od vatre.” Neodgojen, nemoralan, grub i osor čovjek ne voli ni Allaha dž.š. ni ljude.
Muhammed a.s. je obavješten da će se u Džehennemu naći svaki onaj koji svojim jezikom, rukama i ponašanjem uznemirava ljude, koji je uvredljiva govora i tvrda srca. (Buharija).
Navedene osobine su propast čovjeka, njegovo gubljenje ljudskosti i morala. Mora se biti pravedan prema svemu, jer zemlja i nebesa opstoje na pravednosti i ispravnim postupcima.
Ni o kome se sud ne može donositi na osnovu sumnje, predpostavke ili nećeg drugog. Ukoliko nešto nije jasno kao sunce, ne smije se žuriti sa donošenjem suda o nekome. Da bi se moglo reći da je neko uprljao svoju čast i dušu, za tako nešto mora postojati jasan dokaz. U protivnom učinio je još veći grijeh i potvoru.
Muhammed a.s. kaže: „Vjernik je onaj od čijeg jezika i ruku su mirni drugi ljudi.”
Dalje kaže: „Ljubav prema Allahu dž.š. je moj oslonac, zikrullah je moj najbolji razgovor, pouzdanje u Allaha dž.š. je moja riznica, znanje je moje oružje, strpljivost je moja zaštita, zadovoljstvo u imetku je moje bogatstvo, iskrenost je moj štit, a u namazu je moja najbolja radost.” Ovo su temelji
sreće i mirnog
života.
Hasan Basri kaže: „Pravi čovjek ne čini nepravdu ni onome koga mrzi, druge ne ponižava i ne omalovažava, ne zavidi i ne ogovara ljude.”
Znajte braco da nema sreće ni za koga u proklinjanju svakoga. Onaj koji drugoga tekfiri, tj. poriče mu vjeru, poriče samoga sebe: „Vrijeđanje muslimana je veliki grijeh, a nasilje nad njim je protiv vjere – rekao je Allahov Poslanik Muhammed, a.s.
Zato je potrebno da se čuju jasno ove bajramaske poruke: Postavi sebe kao mjeru odnosa prema drugome; Poželi bratu ono što želiš samome sebi; Ne pomišljaj o bratu ono što ne bi pomislio o sebi; Ako zatrebaš njegovu pomoć, pitaj ga, a ako on zatraži tvoju pomoć, pomozi mu; Budi oslonac svome bratu, pa će i on tebi oslonac biti; Pored glavnih farzova, Allahu je najdrže djelo da čovjek obraduje svoga brata; Ako naumiš da govoriš o mahnama drugoga, sjeti se svojih vlastitih mahana; Najbolje vrline su da obnoviš prekinutu vezu, naročito rodbinsku, da daruješ i onoga koji te je uvrijedio, da oprostiš onome koji ti je nepravdu učinio. Bajram je upravo prilika za to.
Napojimo dušu na riječima koje je Muhammed a.s. izgovorio na smrtnoj postelji: „Budite milostivi jedni prema drugima, vi ste braća i sestre. Oslanjajte se jedan na drugog kao cigle u zidu. Budite pravedni i čuvajte svoju dušu od zuluma i nepravde. Ne sijte mržnju, nego ljubav. Ako sam koga šta uvrijedio ili ako sam dužan nekom, molim ga da mi oprosti, bilo je nehotice.”
Allah dž.s. je svakom stvorenju odredio njegova prava i od svakog traži da ih poštuje. Postoje prava koja imamo prema samim sebi, svojim roditeljima, svojoj ženi, našoj djeci, braći, sestrama, komšijama prijateljima, pa čak i neprijateljima.
Nikada se ne smije zaboraviti hadis u kojem Muhammed a.s. kaže: “Na sudnjem danu ljudi će biti dovedeni goli, neobrezani i bez ičega pored sebe. Potom će Allah dž.š. na način da ga svi čuju, reći: Vlast, imetak i moć pripadaju meni i ja sam onaj pred kojim će se polagati račun. Danas ni jedan stanovnik Džehennema neće ući u Džehennem sve dok ne povrati svoje pravo koje ima kod nekog od stanovnika Dženneta. Prvo će uzeti ono što mu pripada, a zatim će ući u Džehennem. Danas ni jedan stanovnik Dženneta neće ući u Džennet dok ne povrati svoje pravo koje ima kod nekog od stanovnika Džehennema. Ja ću svidjeti račun čak i za jedan šamar“ (Ahmed – Mesud)
Dalje je Muhammed a.s. rekao: „Čovjek će na Ahiretu shvatiti ovo: Kad bi bio na sedždi od rođenja do smrti, to bi bilo veoma neznatno za postizanje Allahovog zadovoljstva.“ ( Ahmed-Mesud)
Ovih dana mnogi ljudi zijarete Časni Hram i casna mjesta u Mekki i Medini nastojeći da se na pravi način odazovu pozivu Uzvišenoga i da zadobiju Njegovu milost povodeći se za kur’anskim ajetom: وأتموا الحج والعمرة لله „Hadž i umru radi Allaha izvršavajte.“
Vjerujući ljudi koji ostaju kod svojih kuća pripremaju se za obred kurbana i u duhovnome i materijalnom smislu, slijedeći naredbu Uzvišenoga u najkraćoj kur’anskoj suri El-Kevser koja ljudima daje važne i jasne poruke:
إنا أعطيناك الكوثر (1) فصل لربك وانحر (2) الكوثر |
إن شانئك هو الأبتر (3) الكوثر |
“Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati.” |
Oba ova ibadeta zajedno daju puninu i smisao našem blagdanu-kurban-bajramu, daruju nam duhovnu snagu i uzvisuju nas od svakodnevnih ovodunjalučkih poslova kojima smo obuzeti. Blagdani i ibadeti koji se za njih vežu, prilika su za duhovno napajanje čovjekove duše koja poput žednoga ljudskoga tijela iščekuje vlastito osvježenje.
U pripremi za ibadet klanja kurbana budimo svjesni da do Allaha ne dopire ni meso ni krv kurbana i da mu oni nisu potrebni, jer je On svemoćan, Uzvišen i neovisan od svih svjetova. Mi Uzvišenom upućujemo naše iskrene namjere, praćene djelima pokornosti u Njegovo ime, a korist od žrtvovanja kurbana se opet vraća samome čovjeku i društvu u kojem živi na ovome i na budućem svijetu.
Obred kurbana, dakako, ima svoju duhovnu, ekonomsku i socijalnu dimenziju putem kojeg mnoge kategorije ljudi ostvaruju ovosvjetske blagodati.
Poslanik, a.s., nam obećava ahiretsku nagradu za naš kurban i za našu spremnost na žrtvu. „Kurbani će vas“, veli Poslanik, „prenijeti preko Sirat ćuprije“ (Ahmed). „Sa kapanjem prvih kapi krvi na zemlju od vašeg kurbana čistite se od grijeha“ (Muslim). Ta nagrada, bit će dostignuta samo putem iskrene i čiste namjere da se ovim obredom približimo Uzvišenom i Njegovoj milosti. Namjeravanje bilo kakvog dunjalučkog interesa u žrtvovanju kurbana bilo kojeg pojedinca ili učesnika u žrtvovanju jedne životinje poput prodaje nekog djela kurbana ili davanja nekoga dijela za bilo kakvu protuuslugu vezanu za kurban ili nešto drugo dovodi u pitanje obred i njegovu valjanost kod Uzvišenog Allaha.
Poslanik s.a.v.s. je rekao: „Ko proda kožu svoga kurbana, on nema kurbana“. Zabrana prodaje kože kurbana kao nečega perifernog na žrtvovanoj životinji aludira na važnost namjere u koju ne smije biti utkan bilo koji ovosvjetski interes.
Dova: Molimo te Allahu da mubarek dani, sa svojim ibadetima očiste naše duše, oplemene naša srca, da nam poklone sreću i suživot i podare mir na zemlji. Molimo Allaha dž.s. da nas ujedini i zbije naše redove jednih prema drugima. Gospodaru, sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji odgajaju svoju djecu u skladu sa Tvojim propisima, očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora, oprosti našim roditeljima i našim plemenitim precima, uputi našu djecu i potomke.
Milostivi Bože, ukabuli nase kurbane. Milostivi Boze, ukabuli obrede i dove naših hadžija, da u zdravlju i rahatluku obave hadžske obrede i neka im hadž bude mebrur, te omogući onima koji ga još nisu obavili da ga što prije obave. Amin!
Cijenjena braćo!
Današnji blagdan, kurban-bajram u svoje lično ime kao i u ime naseg dzematskog odbora vam čestitam moleći Allaha da ukabuli nase kurbane, da vam podari sve ono što nemate a želite i da vam očuva sve ono što imate a volite. Kao i da podari nama i našim porodicama dobro zdravlje, lijepu nafaku i berićet, slogu mir i ljubav u našim kućama, napredak u školi i poslu, te da nas učini još boljim ljudima i vjernicima nego što smo to sada. Amin.
BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN!!!
***
ألا إن أحسن الكلام وأبلغ النظام، كلام الله الملك العزيز العلاّم. كما قال الله تبارك وتعالى في نظم الكلام: {وإذا قرئ القرآن فاستمعوا له وأنصتوا لعلكم ترحمون}.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم بسم الله الرحمن الرحيم
{وَلِلّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ الله غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ}
{جلوس}
بارك الله لنا ولكم ولسائر المؤمنين والمؤمنات والمسلمين والمسلمات الأحياء منهم والأموات. برحمتك يا أرحم الراحمين.
(الخطبـة الثانية)
الحمد لله حمد الكاملين. والصلاة والسلام على رسولنا محمد وآله وصحبه أجمعين. تعظيما لنبيه، وتكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عزّ وجلّ من قائل مخبرا وآمرا: إن الله وملائكته يصلّون على النبي يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه وسلموا تسليما.
اللهم صلِّ على محمدٍ وعلى آل محمد. كما صليت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد. اللهم بارك على محمد وعلى آل محمد. كما باركت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد.
(اللهم أصلح أحوالنا. وأحسِن أعمالنا. وبلِّغنا مما يُرضيكَ آمالَنا. وَوَلِّ أمورَنا خِيارَنا. ولا تُوَلِّ أمورَنا شِرارَنا. ولا تُؤاخذنا بما فعل السفهاء منا. وكُنْ لنا ولا تكُن علينا. اللهم اجعل هذا البلد آمناً مُطْمَئِنَّاً وسائر بلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الراحمين).
{وَقُلِ الْحَمْدُ لِلّهِ الَّذِي لَمْ يَتَّخِذْ وَلَدًا وَلَم يَكُن لَّهُ شَرِيكٌ فِي الْمُلْكِ وَلَمْ يَكُن لَّهُ وَلِيٌّ مِّنَ الذُّلَّ وَكَبِّرْهُ تَكْبِيرًا.