KURBAN – BAJRAMSKA PORUKA 2016

KURBAN-BAJRAMSKA HUTBA-PORUKA
Imam/Hatib: Abdulah ef. Cajlakovic
10 Zu-l-hidždže 1437/ 12. Septembar 2016.
Mesdzid BIKC Braunau – Mauerkirchen

* الله أكبر كبيرا, و الحمد لله كثيرا, و سبحان الله بكرة و أصيلا. لا إله إلا الله وحده لا شريك له. خلق كل شيئ فقدّره تقديرا [تكبير].
***
* الله الذي جعل لكم الارض قرارا و السماء بناءً و صوّركم فأحسن صوركم و رزقكم من الطيّبات, ذالكم الله ربكم, فتبارك الله ربّ العالمين [تكبير].
***
*هو الحيّ لا إله إلا هو فادعوه مخلصين له الدّين, و لله علي الناس حج البيت من استطاع إليه سبيلا [تكبير].
***
*نشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له و لا مثال له. شهادة تنجي قائلها من عذاب النار. ونشهد أنّ سيدنا و سندنا و مولانا محمداً عبده وحبيبه و رسوله.
***
* صلي الله تعالي عليه و علي آله و أولاده و أزواجه و أصحابه و أتباعه. و خلفائه الراشدين المرشدين المهديّين من بعده. و وزرائه الكاملين في عهده. خصوصاً منهم علي ساداتنا أبي بكر و عمر و عثمان و عليٍّ. و علي بقيّة الصحابة و القرابة و التابعين, و الذين اتبعوهم بإحسانٍ إلي يوم الدين. رضوان الله تعالي عليهم و علينا أجمعين.
***
*أما بعد, فيا عباد الله, إتّقوا الله و أطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا و الذين هم محسنون.

Neka je hvala Allahu Milostivom koji s neba na zemlju vodu spušta, poslije koje niču sve vrste bilja, kao hrana za životinje i ljude. Neka je hvala Allahu Uzvisenom koji smjenjuje dan i noc. Neka je salavat i selam na sve Allahove vjerovjesnike, posebno na naseg Miljenika – Muhameda a.s. i na sve ljude, koji su živjeli i umrli sa Istinom u srcu i u djelu. I neka je milost i spas na sve bosanske hrabre sinove, šehide, koji su na Allahovom putu, dali svoje živote. Svjedocimo u bajramskoj radosti, da nema istinskog božanstva mimo Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga! Odazivamo se, Tebi u ovo blagoslovljeno jutro Kurban-bajrama, svojom molitvom i svojom zrtvom, o Živi, o Vjecni, o Svemoguci. Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illellah, huvallahu ekber, Allahu ekber ve lillahil-hamd. Allah je najveći, Allah je najveći, nema drugog Boga osim Allaha, Allah je najveći i njemu pripada svaka zahvala.

Cijenjeni dzemate, sljedbenici najboljeg Ummeta, draga braco i omladino,
Hvala Allahu koji je Ismaila a.s. velikim kurbanom zamijenio i svakoj vjerskoj zajednici klanje kurbana naredio.

Kada je Ibrahim a.s. položio na čelo, kako Kur’an kaže, sina Ismaila a.s. Allah je poslao meleka sa ovnom. Kada se pojavio ovan – kurban od Allaha dž.š. kao zamjena za Ismaila a.s. prisutni melek uči tekbir: ALLAHU EKBER, ALLAHU EKBER. Ibrahim a.s. također, uči: LA ILAHE ILLALLAHU VALLAHU EKBER. Na kraju Ismail a.s. kao dječak donosi tekbir i čini zahvalu Allahu dž.š. riječima: ALLAHU EKBER VE LILLAHIL-HAMD. Ovo je u stvari tekst tekbiri-tešrika koji učimo i trebamo da znamo na koji događaj se podsjećamo njegovim učenjem.

Kako je divno slušati tekbire u ovom današnjem danu kada cijela zemaljska kugla slavi i veliča svoga Stvoritelja, Allaha Uzvišenog. Kako je divno vidjeti muslimane u ovolikom broju u džamiji koji su došli kako bi potvrdili svoju pripadnost islamu, svoju pokornost i ljubav prema Allahu i njegovom Poslaniku Muhammedu a.s.

U danima smo Hadzdza i pred nama su dani žrtve, Kurban bajramski dani. Kao i narodima svim i nama je Uzvišeni prinošenje žrtve naredio. „Svakoj vjerskoj zajednici propisali smo klanje kurbana da bi spominjali Allahovo ime prilikom klanja stoke koju im On daje“./Hadž,34./. Poslanik primjerom ličnim svemu pa i propisu kurbana sljedbenike uči. Lično je svoj kurban klao govoreći: „Gospodaru, primi od mene i porodice moje“. U najkraćoj suri Kur’anskoj, suri Kevser, Allah dž.š. klanje kurbana naređuje a cilj naredbe je korist ljudima i dunjalučka i ahiretska, a vjernik ne gleda šta je u žrtvu uložio, već šta iz žrtvovanog dobiva.
Kroz kazivanje o kurbanu sinova Ademovih, dobivamo spoznaju da je svakom djelu nijjet najvažniji, jer:„Allah prima od bogobojaznih“./Maide,27/. Iz istog kazivanja spoznajemo da je zavidnost snažan pokretač na zlo i nesreću jer bijaše uzrokom prvog grijeha na zemlji kad brat ubi brata.

Allahu dž.š. ne treba ono što mi žrtvujemo „Do Njega neće dostići niti njihova krv niti njihovo meso“./Hadždž, 37./. Ono što žrtvujemo treba nama „Do Njega će stići naša bogobojaznost“./Hadždž, 37./ To znači da ono što žrtvujemo ima smisla samo ako bude djelovalo na onog ko žrtvu prinosi, ako nas bude mijenjalo. Nema smisla prinositi žrtvu Bogu ako nosimo mržnju prema čovjeku. To je vidljivo iz slučaja Kabilova.

Poslanik nam obećava nagradu ahiretsku za naš kurban, za našu spremnost na žrtvu. „Kurbani će vas“, veli Poslanik, „prenijeti preko Sirat ćuprije“.(Ahmed).
„Sa kapanjem prvih kapi krvi na zemlju od vašeg kurbana čistite se od grijeha“.(Muslim), podučavao je Poslanik.

U nizu koristi, kurban nam donosi i naputak kako poredati prioritete u našoj svakodnevnici. Kroz propis raspodjele kurbanskog mesa razaznajemo te prioritete. U kurbanskoj cjelini, propis kaže, postoje tri trećine, a to znači postoje tri važne oblasti kojima se čovjek u svakodnevnici mora posvetiti.
Porodica je na prvom mjestu. Obaveza je svakom brinuti za svoje stado. Kao što iz kurbanske cjeline prvu trećinu odvajamo za porodicu, tako u raspodjeli vremena dnevnog prvo se porodici posvećujemo. Nju nikad ne smijemo zaposataviti, ona je naš prioritet. Neće nam kurban pomoći da preko Sirat ćuprije pređemo ako nas djeca naša budu vukla za noge i usporavala, optužujući nas da nismo brinuli za njih, da ih nismo u mekteb slali, klanjati naučili…

U kurbanskoj cjelini druga trećina je komsijama i rodbini propisana, bez obzira bili muslimani ili ne. „Džibril mi je toliko skretao pažnju da pazim svoga komšiju, da sam pomislio da će ga učiniti mojim nasljednikom“, kaže naš Poslanik. Nije pravi musliman, makar ne silazio sa postekije ili ne izlazio iz džamije, onaj ko bez razloga ezijeti svog komšiju. Nije pravi musliman onaj od čijeg jezika i ruku nisu sigurne njegove komšije. Posebnu pažnju trebamo obratiti na ono što govorimo, odnosno na jezik. Nije Allah Uzvišeni bez razloga jeziku postavio dvoja vrata – usne i zube.
Na obavezu prema rodbini podsjeća i prvi ajet sure En-Nisa: „Allaha se bojte i rodbinske veze ne kidajte“. Ta briga o rodbini koliko je važna najbolje nam svjedoče riječi Poslanikove: „Ko u redovima rodbine svoje ima siromaha pa ne bude dobročinitelj prema njemu i sadaku koja njemu pripada usmjeri drugom, Allah mu tu sadaku neće primiti i neće ga na Ahiretu ni pogledati“.(Tirmizi). Poslanik upozorava: „Ne silazi, ne spušta se milost Božija na onaj narod koji ne održava veze rodbinske“. (Malik).

U kurbanskoj cjelini jedna se trećina, siromašnima izdvaja. Ebu Zerr r.a. Poslanika moli: „Oporuči mi nešto, što će mi u životu biti važno“. Poslanik reče: „Voli siromaha i druži se s njim“. (Dejlemi) Poslanik kaže: „Allah dž.š. je na pomoći svome robu sve dok je on na pomoći svome bratu“.(Buhari). Želiš pomoć Božiju? Ima put, pomozi brata!

Draga braco,
Abdullah ibn Mes’ud prenosi da je Poslanik rekao: „Allah je među danima izabrao četri, a i među mjesecima je četiri učinio odabranim. Između žena je izabrao četiri, kao i četvericu koji će prednjačiti u Džennetu, a za četvericom Džennet čezne. Od odabranih dana je petak u kojem je jedan trenutak, u kojem će Allah vjerniku ako zatraži nešto, bilo dunjalučko ili ahiretsko, to i dati.

Odabran je i dan Arefata. Kad osvane ovaj dan, Allah se diči i ponosi pred melekima govoreći: „Moji robovi, pogledajte ih, došli su ovdje prašnjavi, umorni, od imetka svog su potrošili da bi ovdje stigli. Budite Mi svjedoci da sam im oprostio.“ Odabran je i dan klanja kurbana. Kada nastupi ovaj dan i kada čovjek izvede svoga kurbana i zakolje ga, prva kap krvi koja kane briše grijehe koje je čovjek počinio. Odabran je i dan ramazanskog bajrama. Kada ljudi isposte i odu klanjati bajram, Uzvišeni kaže melekima: „Svaki radnik traži da bude isplaćen. Moji robovi su postili i na bajram došli očekujući nagradu. Budite Mi svjedoci da Sam im oprostio.“ Onda glasnik poviče: „Muhammedov ummete, vratite se kućama, vaša hrđava djela su zamijenjena dobrim.“ (Tenbihul-gafilin)
Odabrani mjeseci su: Redžeb, Zul-kade, Zul-hidže i Muharem.
Mi smo u mjesecima odabranim. To su mjeseci u kojima se priprema i putuje Allahu dž.š. u goste. To putovanje je peti islamski šart i obaveza za svakog pametnog, punoljetnog, zdravog i imućnog muslimana i muslimanku.
Kuća vjere naše se, kako kaže Poslanik, temelji na pet stvari : Kelime i šehadet, namaz, post, zekat i hadždž. Ko ne očituje svoju vjeru svjedočenjem Božijeg jedinstva i Muhammedova poslanstva, on kuće i nema. Ko ne klanja, on ako je šehadet svjedočio, jest u kući ali u njoj nema ništa. Ko ne posti, on sebe svjesno ili nesvjesno lišava nagrade izuzetne, a ko škrtari, on na sebe skreće pažnju meleka kojem je zadaća da Svevišnjeg moli da takvima uskrati blagodati Svoje. Ko je dužan obaviti hadždž, a to ne uradi, ko s ovog svijeta ode bez izvršene pete islamske dužnosti, Poslanik mu poručuje da neće s ovog svijeta otići kao musliman.
Svim Hadzijama se uci tzv. Ikrar dova. Riječ ikrar je glagolska imenica i znači: potvrđivanje, svjedočenje, pristanak. Hadžije svojom ikrar dovom, potvrdjuju svoj nijjet i svjedoče da je njihovo Kelime i šehadet iskreno i snažno, te da je njihova kuća vjere stamena i stabilna.

Ibn Abbasa r.a. prenosi: Pitala su dvojca mladica Poslanika: „Kakva je nagrada kada čovjek izađe iz kuće svoje s namjerom da obavi hadždž? Koja je nagrada za dva rekata poslije tavafa, nagrada za Sa’j između Safe i Merve, za boravak na Arefatu, za bacanje kamenčića, za klanje kurbana i za Tavvaf.?“ Poslanik reče: „Od momenta kada nanijetiš putovati na hadždž, za svaki korak na tom putu imat ćeš jedno dobro i bit će ti izbrisano jedno loše djelo. A za dva rekata poslije tavvafa, nagrada je kao da si roba oslobodio, a za sa’j, kao da si sedamdeset robova oslobodio.
A kada stojiš na Arefatu, Allah dž.š. se ponosi s vama pred melekima i kaže im: „Moji robovi došli su umorni iz krajeva dalekih želeći Moj Džennet. Kada bi im grijeha bilo koliko je prašine u pustinji ili kao broj kapljica kiše, Ja im opraštam. Vratite se moji robovi sa Arefata sa oproštenim grijesima vama i onima za koje ste se zauzimali.“ A za bacanje kamenčića, svakim kojeg baciš, Allah će ti izbrisati jedan veliki grijeh. Za kurban nagrada je sakrivena kod Gospodara svjetova. Za brijanje glave, za svaku dlaku imat ćeš jedno dobro i bit će ti izbrisano jedno loše djelo. A za tavvaf, dok obilaziš oko Kabe, a nemaš ni jednog grijeha, prilazi ti melek sa desne strane, stavi ruku tebi na leđa i kaže: „Radi za budućnost, a što se tiče tvoje prošlosti već ti je oprošteno.“

Draga braco,
Sadaka nas čuva od propasti i nesreće. Od nesreće na ovom i propasti na budućem svijetu. U jednoj predaji se kazuje: „Isa a.s. je prolazio kroz neko naselje u kojem je živio jedan krojač. Stanovnici naselja rekoše Isau: ‘Ovaj krojač nam dere odjeću. Zamoli Allaha da se ne vrati s puta’. Isa a.s. zamoli: ‘Allahu moj, ne dozvoli mu da se vrati s putovanja’. Krojač je krenuo u susjedno selo kako bi tamo ljudima uzeo mjeru za odijela i ponio je sa sobom tri kruha. Na putu je naišao na nekog pobožnjaka koji mu se obrati i zatraži da jede. Krojač mu dade jedan kruh. Pobožnjak reče:’Neka ti Allah oprosti tvoje grijehe i očisti tvoje srce’. Krojač mu dade i drugi kruh, a pobožnjak reče:’Neka ti Allah oprosti sve tvoje grijehe i prijašnje i potonje’. Onda mu krojač dade i treći kruh, a pobožnjak reče:’Allah ti sagradio dvorac u Džennetu’. Krojač se te večeri vratio u selo zdrav i čitav.

Ljudi rekoše Isau a.s.: ‘Krojač se vratio’. Isa a.s. reče:’Zovite mi ga’. Kad je krojač došao Isa a.s. ga upita: ‘Krojaču, reci mi šta ti se danas dešavalo’? Krojač reče: ‘Nahranio sam siromašnog pobožnjaka sa tri kruha i kad god bi mu pružio kruh, on je molio za mene’. Isa a.s. reče:’Daj mi svoj svežanj’! Krojač mu dadne svežanj, Isa a.s. ga odveza i u njemu nađe zmiju otrovnicu, koja bijaše okovana u željezo. Tada Isa a.s. uzviknu: ‘Crna zmijo’! Ona odgovori: ‘Odazivam ti se, poslaniče Božiji’. On je upita: ‘Zar nisi poslana da naudiš ovom čovjeku’? Ona reče: ‘Jesam, ali mu dođe neki pobožnjak i zatraži od njega da ga nahrani i kad god mu je davao kruh, pobožnjak je upućivao dovu za njega. Melek je stajao i govorio:’Amin’. Allah je onda poslao meleka koji me zauzda željeznim uzdama. Isa a.s. reče: ‘Krojaču, trudi se od danas, Allah ti je oprostio blagoslovom tvoje sadake koju si udijelio pobožnjaku“./Tenbihul gafilin/.

Da bi nam sadaka bila istinska zaštita dunjalučka i propusnica ahiretska, da bi nas ona od grijeha oprala, nužno je da dijelimo od onoga što smo na halal način stekli, da dajemo onima koji su sadaki potrebni, da sa sadakom požurimo kako nas smrt ne bi pretekla, da dajemo od onoga što je i nama drago, te da dijelimo bez želje za isticanjem i da ne prigovaramo na onome što smo udijelili. Humanitarni Fond naseg dzemata je pravi put. Ali izgleda neki od nas su kako kaze Allah: „…I gluhi i slijepi i njemi…“ uprkost ovolikoj blagodati sadake ni ne mare da se uclane od 5 eura mjesecno.
S druge strane neki su „…i gluhi i njemi i slijepi…“ pa stalno ponavljaju kako su clanovi dzemata u Bosni, a trebali bi da znaju da nema bolje sadake od clanstva u dzematu gdje boravis isto tako, da nema boljeg spasa od toga, da nema bolje zastite od toga, da nema boljeg uloga od toga da podrzavas rad svoje zajednice ma gdje bio. Njih 24 nova clana nase zajednice samo ove godine su pravi primjer toga. Mi postajemo velika porodica, veliki dzemat i zajednica hvala Allahu.
A Allah podstiče na udjeljivanje od svog imetka rekavši: „I od onoga čime vas Mi opskrbljujemo udjeljujte prije nego nekom od vas smrt dođe, pa da onda rekne: “Gospodaru moj, da me još samo kratko vrijeme zadržiš, pa da milostinju udjeljujem i da dobar budem!”(El-Munafikun, 10)

Jer zivot je kratak. Upitao je unuk svoga dedu: „Dedo, reci mi sta je zivot?“
“Zivot je vrijeme izmedju ezana i namaza.” – odgovorio je dedo unuku. Medjutim, djecaka odgovor nije zadovoljio pa je dalje pitao: “Kako to? Pa zivot nije tako kratak?!”
Dedo mu je na to rekao: “Da, da, moje dijete, zivot je zaista tako kratak…“ te je nastavio govoriti: „Postoji ezan bez namaza, a isto tako postoji namaz bez ezana, a zivot se odvija upravo izmedju toga dvoga.” “Ne razumijem…Reci mi dedo sta pod tim podrazumijevas?” “Sjecas li se kada smo prosle sedmice tvome novorodjenom rodjaku Aliju proucili ezan na uho? E to ti je ezan bez namaza.” “Ma to znam,” – uzbudjeno je rekao unuk dedi. “Ali, reci mi sta je namaz bez ezana?” “E to ces saznati kada ti dedo umre.”
Osim dobrih djela i onoga sto udjelis neces nista ponijeti na onaj svijet. Zivio jedan covjek zajedno sa svoja tri brata. Jedan dan dodje mu iznenadna vijest da mora ici na jedan tezak put. Covjek se zabrinu, pa se obrati jednom bratu, da mu pomogne na tom putu, ali mu brat rece da mu ne moze pomoci, da on ima svoj zivot i svoje obaveze.
Covjek se obrati drugom bratu, pa mu ovaj rece da mu ni on ne moze puno pomoci. Na kraju vidjevsi da mu nema pomoci od ova dva brata, covjek se obrati trecem bratu, sa istom molbom, pa mu treci brat rece: “Ja sam s tobom uvijek bio i nisam te napustao, tako da cu i ovaj put krenuti sa tobom”.
Tada rece covjek: “Ja sam od sve brace najmanje mislio na tebe i najmanje sam ti paznje poklanjao, a sad me ova dva brata ostavise. Eh, da sam bogdo ranije znao da si mi tako dobar prijatelj, vise bi se brinuo o tebi.”
Ovome covjeku je , u stvari, dosla smrt i to je taj teski i iznenadni put na koji je morao ici.
Njegov prvi brat je njegova familija, drugi brat je njegov imetak a posljednji brat su njegova djela.
Rekao je Allahov Poslanik Muhammed a.s.: “Umrlog (na dzenazi) prate tri stvari: njegova porodica, njegov imetak i njegova djela. Dvoje se vraca, a jedno ostaje sa njim, vracaju se porodica i imetak, a s njim ostaju njegova djela”.

Draga braco,
Jednom su se dva rođena brata zavadila. Bili su se toliko posvađali da su prestali i govoriti. Živjeli su jedan preko puta drugog. Dijelio ih je samo potok. Jednog dana, jedan od braće se vrati iz grada. Dovezao je sav potrebni materijal i angažovao najboljeg neimara kome je dao jedan zadatak. „Ja opet odoh u grad. Dok se vratim, želim da između mene i mog brata, na ovom potoku podigneš dovoljno veliki zid. Ne želim ni da vidim svog brata!. Otišao je u grad a neimar se bacio na posao.
Međutim, kada se brat vratio iz grada, naišao je na iznenađenje. Umjesto velikog zida, neimar je preko potoka napravio prelijep mostić. Kada mu je zatraženo objašnjenje, kratko je kazao: „Moj posao ovdje je završen. Lahko je dizati zidove i zavađati ljude. Treba praviti mostove i ljude zbližavati!“. To je rekao i otišao svojim putem.

Cijenjena braćo!
Poruka ove priče jako je snažna, posebno u vremenu u kome živimo. Mnogo je danas neimara koji uživaju u tome da podižu zidove, razdvajaju ljude i unose pometnju i nemir među nas. Mnogo je onih koji se hrane našom mukom i neslogom. Mnogo je zlonamjernih ljudi.
Zato danas, dok sjedimo u ovim lijepim bajramskim safovima, u največem danu kojeg nam je podario naš Gospodar, zapitajmo sebe, gradimo li mi zidove ili mostove. Gdje su naši mostovi koji nas spajaju? Zapitajmo se, kakvi smo ljudi? Kakve smo komšije? Kakvi smo roditelji? Kakva smo rodbina? I konačno, zapitajmo se, kakvi smo muslimani? Kakvi smo sljedbenici najodabranijeg Allahovog poslanika? A važno je upravo ovo posljednje pitanje. Važno je zbog toga što se Allahov miljenik na Arefatu 632. godine, na svom prvom i posljednjem Hadždžu, brinuo upravo za nas. Brinuo se toga dana za sve nas skupa i zamolio da ga ne osramotimo na Sudnjem Danu!
Da, upravo tako, cijenjena braćo! Zamolio nas je da ga ne osramotimo na Sudnjem Danu!
Prenosi se od Abdullaha ibn Mes`uda r.a. da je Allahov poslanik s.a.w.s. rekao, dok je bio na svojoj ostarjeloj devi na Arefatu: „Znate li koji je ovo dan? I koji je ovo mjesec? I koji je ovo grad? Prisutni odgovoriše: „Ovo je sveti mjesec, sveti dan i sveti grad.“ On zatim reče: „Zaista su vam imeci vaši i životi vaši zabranjeni i sveti kao što je svet ovaj vaš mjesec i ovaj vaš grad i ovaj vaš dan. Zaista ću vas predvoditi do izvora Havd i ponosit ću se vašom brojnošću nad ostalim narodima. Stoga me nemojte osramotiti! Zaista sam izbavitelj ljudima, koji će od mene tražiti da ih izbavim, pa ću reći: „Gospodaru moj, moji ashabi, Ummet moj!“…

Podsječajući nas na svetost mjeseca u kome se nalazimo, zatim na svetost jucerasnjeg dana Arefata, te na svetost majke svih gradova, Mekke i Mukerreme, Allahov miljenik hoće da učvrsti naše uvjerenje u svetost tuđih imetaka i života. Allahov poslanik nas moli, svetošću ovog dana da ga ne osramotimo svojim grijesima.

Draga braćo!
Nema večeg i boljeg dana od prvog dana Kurban bajrama, da u njegovoj veličini i svetosti porušimo zidove naše mržnje, naše zavidnosti, naše oholosti, naše bezosječajnosti, našeg kukavičluka, te izgradimo mostove ljubavi, tolerancije, saosječajnosti, hrabrosti…
Nema večeg i boljeg dana od prvog dana Kurban bajrama, da u njegovoj veličini i svetosti prelistamo knjigu svog života, te se obavežemo da svojim grijesima nećemo osramotiti Allahovog poslanika a.s. na Obečanom Danu!
Nema večeg i boljeg dana od prvog dana Kurban bajrama, da se u njegovoj veličini i svetosti obavežemo da ćemo biti bolji ljudi, bolje komšije, bolji sinovi, bolji roditelji, bolji unuci, bolja rodbina, i konačno bolji muslimani.
Nema večeg i boljeg dana od prvog dana Kurban bajrama, da u njegovoj veličini i svetosti kažemo sami sebi, da nećemo sramotiti i skrnaviti islam, onako kako to danas rade mnogi koji se kriju pod zastavom islama.

I na kraju – mi smo ove godine imali pete tradicionalne Hatme. Prosle godine u Mektebu je bilo upisanih skoro stotinu djece. Oko sesdeset ih je cinilo Hatme, a njih cak 12-ero je preslo u Kur´an. Da nas djeca nebi vukla na Sirat cupriji iznad Dzehennemske provalije i kako bi bezbjedno usli u Dzennet pa makar i puzuci, saljimo svoju djecu u Mekteb. Mektebska nastava pocinje ovu nedelju, dakle 18.09.2016. god. po ustaljenom rasporedu.
Molimo te Allahu da mubarek dani, sa svojim ibadetima očiste naše duše, oplemene naša srca, da nam poklone sreću i suživot i podare mir na zemlji. Molimo Allaha dž.s. da nas ujedini i zbije naše redove jednih prema drugima. Gospodaru, sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji odgajaju svoju djecu u skladu sa Tvojim propisima, očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora, oprosti našim roditeljima i našim plemenitim precima, uputi našu djecu i potomke.
Cijenjena braćo!
Budimo danas ponosni i radosni! Vratimo se svojim kućama sa osmijehom na našim licima! Nek mirišu avlije, nek se svako raduje, nek se zna da Bajram je!

Današnji blagdan, kurban-bajram u svoje lično ime kao i u ime naseg dzematskog odbora vam čestitam moleći Allaha da ukabuli nase kurbane, da vam podari sve ono što nemate a želite i da vam očuva sve ono što imate a volite. Kao i da podari nama i našim porodicama dobro zdravlje, lijepu nafaku i berićet, slogu mir i ljubav u našim kućama, napredak u školi i poslu, te da nas učini još boljim ljudima i vjernicima nego što smo to sada. Amin
BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN!!!

***
ألا إن أحسن الكلام وأبلغ النظام، كلام الله الملك العزيز العلاّم. كما قال الله تبارك وتعالى في نظم الكلام: {وإذا قرئ القرآن فاستمعوا له وأنصتوا لعلكم ترحمون}.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم بسم الله الرحمن الرحيم
{وَلِلّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ الله غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ}
{جلوس}
بارك الله لنا ولكم ولسائر المؤمنين والمؤمنات والمسلمين والمسلمات الأحياء منهم والأموات. برحمتك يا أرحم الراحمين.
(الخطبـة الثانية)
الحمد لله حمد الكاملين. والصلاة والسلام على رسولنا محمد وآله وصحبه أجمعين. تعظيما لنبيه، وتكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عزّ وجلّ من قائل مخبرا وآمرا: إن الله وملائكته يصلّون على النبي يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه وسلموا تسليما.
اللهم صلِّ على محمدٍ وعلى آل محمد. كما صليت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد. اللهم بارك على محمد وعلى آل محمد. كما باركت على إبراهيم وعلى آل إبراهيم. إنك حميد مجيد.
(اللهم أصلح أحوالنا. وأحسِن أعمالنا. وبلِّغنا مما يُرضيكَ آمالَنا. وَوَلِّ أمورَنا خِيارَنا. ولا تُوَلِّ أمورَنا شِرارَنا. ولا تُؤاخذنا بما فعل السفهاء منا. وكُنْ لنا ولا تكُن علينا. اللهم اجعل هذا البلد آمناً مُطْمَئِنَّاً وسائر بلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الراحمين).

{وَقُلِ الْحَمْدُ لِلّهِ الَّذِي لَمْ يَتَّخِذْ وَلَدًا وَلَم يَكُن لَّهُ شَرِيكٌ فِي الْمُلْكِ وَلَمْ يَكُن لَّهُ وَلِيٌّ مِّنَ الذُّلَّ وَكَبِّرْهُ تَكْبِيرًا.